Print

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Bukureštu s predsednikom Vlade Rumunije Nikolaeom Ćukom, ocenivši da dve zemlje nastavljaju da jačaju sveukupnu bilateralnu saradnju i političke odnose.

Brnabić je navela da je cilj i da se ekonomska saradnja dveju zemalja podigne na još viši nivo, dodavši da će se raditi na projektnom povezivanju i povezivanju privrednih komora dveju zemalja.

Premijerka je naglasila da Srbija veoma ceni i zahvalna je Rumuniji na principijelnom stavu povodom pitanja Kosova i Metohije.

Mir i stabilnost su naš cilj, poručila je ona i dodala da se nada skoroj poseti premijera Rumunije Nikolaea Ćuka Srbiji.

Predsednica Vlade je navela da je ekonomska saradnja dveju zemalja dobra, ali da ima još mnogo prostora za unapređenje političke i privredne saradnje, najavivši da će po povratku iz Bukurešta uputiti zvaničan poziv premijeru Rumunije da poseti Srbiju.

Premijerka je ukazala na to da je u planu potpisivanje sporazuma o saradnji između privrednih komora dveju zemalja i osnivanje zajedničke srpsko-rumunske privredne komore.

Ona je navela podatak da je robna razmena prošle godine iznosila više od dve milijarde evra, pri čemu je izvoz Srbije u Rumuniju bio 1,1 milijardu evra i poslednjih deset godina beležimo suficit u izvozu.

Ako gledate samo Evropsku uniju, Rumunija je treća izvozna destinacija posle Nemačke i Italije, a četvrta najveća izvozna destinacija u globalu, naglasila je Brnabić.

Predsednica Vlade je ocenila kao važan sinoćni sastanak u Bukureštu sa našim privrednicima, od kojih neki rade za multinacionalne kompanije, a plasiraju proizvode iz Srbije na rumunsko tržište.

Ona je prenela da je celokupan razgovor sa premijerom Rumunije bio sadržajan, a najviše je bilo reči o energetici i zajedničkim projektima, dodavši da je u planu završetak dalekovoda sa rumunske strane između Pančeva i Rešice.

Brnabić je napomenula i projekat gasne interkonekcije, dodavši da se razmatra i izgradnja Đerdapa 3, što bi bila investicija od više od milijardu evra.

Odgovarajući na pitanja novinara, predsednica Vlade je istakla da Rumunija ne namerava da promeni svoj stav po pitanju Kosmeta, ukazavši na to da pet država članica EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“ stalno trpi velike pritiske zato što postoje neke druge države članice koje uvek vuku na tu stranu da Unija ne bude statusno neutralna.

Ona je istakla da su Srbiji u poslednjih 48 časova partneri u Španiji, a sada i u Rumuniji, preneli da ne nameravaju da promene svoj stav po pitanju naše južne pokrajine.

Premijerka je ocenila da je to izuzetno pohvalno i dobro za stabilnost evropskog kontinenta, ali i u svetu zato što su to zemlje koje se pridržavaju osnovnih principa međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija.

Prema njenim rečima, poštujući načelo nepovredivosti teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država kao što je Srbija, te zemlje čuvaju i međunarodni pravni poredak.

Premijerka je danas u Bukureštu prisustvovala Minhenskom sastanku lidera, koji se održava u okviru predstojeće Minhenske bezbednosne konferencije, a na kojem se jedan od panela odnosio na Zapadni Balkan.

Na tom sastanku iza zatvorenih vrata, kako je rekla, razgovarano je o evropskim integracijama čitavog regiona, bilo je govora o regionalnim inicijativama kao što je Otvoreni Balkan, o dijalogu između Beograda i Prištine i konstruktivnoj ulozi predsednika Aleksandra Vučića i svih u Beogradu kako bi se našao neki kompromis i očuvao mir i stabilnost ne samo na Zapadnom Balkanu već i u čitavoj Evropi.

Predsednica Vlade je, takođe, rekla da pomenutom sastanku nije prisustvovao niko iz prištinske delegacije, što, kako je ocenila, dovoljno govori o političkoj poziciji Rumunije.

Rumunija je jedna od zemalja koja ne priznaju samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova, podsetila je ona i dodala da ta zemlja ide i više od toga i ne poziva njihove delegacije na događaje.

Minhenski sastanci lidera su poseban format Minhenske bezbednosne konferencije koji okupljaju oko 50 zvaničnika na visokim pozicijama kako bi razgovarali o aktuelnim izazovima i međunarodnoj bezbednosnoj politici.

Sastanci se održavaju jednom ili dva puta godišnje u različitim prestonicama širom sveta.